Daleko od očiju daleko od srca

1. Veze na daljinu obično i počinju daljinom. Na početku vam se čini da ste u stanju da prebrodite sve. Verujete u draži te daljine pod parolom: ’’ Svaki živi susret nam je dragocen.’’ Ali ono što većinu vremena u vezi na daljinu radite je zapravo sve samo ne dragoceno. Drag vam je viber, ne skidate se sa whatsappa, špijunirate se po fejsbucima, gušite se porukama i telefonskim pozivima. Što ste dalji to vam je i muka veća. Logično. Osuđene  ste da verujete u svaku napisanu reč, da sudite po boji glasa, da priželjkujete susrete i razgovore u četiri oka. Online svađe su preteške, a česte, dnevni razgovori su besmisleni, trošite glas i prste i to sve u nadi da će vaš sledeći susret sa njim rešitu tu vašu ljubavnu enigmu. Međutim, što vreme više odmiče vi shvatate zapravo da ono što na daljinu počne na daljinu se i završava.

2. Kada se vidite nakon nekoliko nedelja ili meseci vi se ponovno zaljubljujete. Ima to svoje čari, naravno. Ali to je nažalost trenutna čar. Kada dođe trenutak da se vratite svojim kućama, i da se razdelite onom vašom nimalo simboličnom daljinom opet kreću iste i već preživljene muke. Saberete se, oduzmete se i onda nekako shvatite da vi volite nekoga i nešto na daljinu. Kako je uopšte moguće voleti nekoga ko faktički ne postoji? Vi zapravo volite online, volite onoga kojeg ne osećate i suštinski ne poznajete. Rutina postaje nevolja, ljubav postaje sajber a daljina ostaje neizbežna. Razbijate glavu, mučite ganglije, cepate srca i onda se u jednom momentu svoje ljubavne nedođije zapitate: ’’ Ako mi je dalek od oka je li mi dalek i od srca? ’’

3. Spoznajom te činjenice da je udaljenost od vašeg oka jednaka udaljenosti od vašeg srca, bez obzira na to što je možda moguće da ćete ubrzo biti u poziciji da provedete neke dane ili nedelje zajedno ( ali i ne doveka) , vi krećete da živite svoju realnost. Obično ne izmišljate tople vode, niti maštate o kritičnim kompromisima, jer vas sve što vam se događa upravo i navodi na donešenje isključivo racionalne odluke, odnosno, na prekid te mukotrpne agonije. Koliko god vam srce lupalo, koliko god vam želja rasla ukoliko ne postoje izgledi da daljina postane blizina jedino što vam ostaje jeste da pomirite svoje srce sa svojim očima. Takve odluke se donose brzo, ali padaju teško jer nakon prvobitne nade, online ljubavi i sveže zaljubljenosti jedino što od svega toga vi na kraju imate je samo puka činjenica života: ’’ Ono što moje oko nije u stanju da vidi, moje srce teško može da pojmi! ’’.

http://www.cosmopolitan.rs/ljubav-i-seks/dating/19051-daleko-od-ociju-daleko-od-srca-3-razloga-zasto-je-veza-na-daljinu-los-izbor.html

Advertisements

Bez imena

Koliko si grehova oran u meni da probudiš
Koliko si oprosta sposoban u meni da zasluziš
Spoznaješ li naše nedaće i boli
Veruješ li našim putevima nemirnim

Koliko si reči spreman da potrošiš
Koliko si uzdaha željan da proživiš
Čitaš li nam misli i sudbine
Negiraš li ovu datost koja nas obuzima

Koliko si hrabar sebe da oduzmeš
Koliko si slobodan mene da voliš
Čujes li ove moje nemile pokrete
Osećaš li ovu moju dušu neukrotivu

Koliko si dalek sebe da pojmiš
Koliko si okovan mene da želiš
Vidiš li ove otužne poglede
Vidiš li ovu krajnju prazninu

Posrnuće

Osećam naboje pokvarenih misli
Prisećam se pesama plemenitih ljudi
Praznim dušu tuđim nesrećama
dok bunovna ležim na svom posrnuću

Ne vidim više one besmrtne iskre
Ne čujem više ni one dražesne melodije
Pipam svoju smrtnost sopstvenim strahom
dok potrošena klečim pred svačijim neznanjem

Priželjkujem neke bezgranične strasti
Prizivam neka opšta dobra
Mrzim svoju bitnost iz dna duše
I usplahireno sedim dok čekam život

Prestajem da pojmim živahni svet
Preispitujem ljude i njihova zla
Nadam se svojoj nesreći srećnoj
dok bezdušno vijorim i čekam kraj

Oda besmislu

Nestajala sam svojevoljno
vraćala sam se odlučno
plakala sam bestidno
misleći da znam odgovore i da posedujem pitanja

Gubila sam se naivno
pronalazila sam se s ljubavlju
smejala sam se zlokobno
verujući da znam rime i da posedujem stihove

Zaljubljivala sam se stihijski
odljubljivala sam se instinktom
govorila sam glasno
znajući da ne znam i da ne posedujem ništa

Blaćena sam destrukcijom
rađala sam se ponovno
vrištala sam otužno
odgovarajući na tuđe odgovore i sopstvena bunila

Opirala sam se zlim traktatima
radovala sam se pesnicima
sanjala sam beskonačno
misleći da beskonačnost nema kraj

Volele su me autokrate
a ja sam živela slobodno
i ćutala sam glasno
s verom u tuđi beskraj i sopstveni spas

Put do muškog srca

Za mnoge puteve i autoputeve znam i mnogim tim putevima sam krenula, sa mnogih tih puteva sam sa zadovoljstvom skrenula, i na mnoge tek nameravam da se zaletim. Nema zanosnijeg i težeg puta od onog koji vas vodi do sopstvenog srca. Nema trnovitijeg puta do onoga na kojem lutamo i gubimo se u nadi da ćemo stići do nekoga, ne shvatajući da stići nigde nećemo sve dok ne dohvatimo sami sebe. Jedino samospoznajom možemo dostići sve one naše istinske potrebe i želje. Ne zanosite se verom u recepte za život. Nije život ’leb pa da se da umesiti za po’ sata. Niti je srce ratni plen pa da se da osvojiti. Sve te imaginarne borbe kojima ste sklone i koje se tripujete da vodite, kako biste se dočepale muškog srca, prvo morate da započnete u sebi. Koja sebe u sebi pobedi ta će uspeti da pobedi i svet oko sebe. Ne glumite robinje i paćenice kojima je jedini cilj da postanu ’’vlasnice muškog srca’’.Oslobodite se malo tog primitivnog opterećenja. Opustite se i igrajte se. Hajde malo, sa sobom se pozabavite. Čim sebe budete pronašle automatski ćete prekinuti s tim uzaludnim traženjem nepostojećeg. Nije muškarac nagrada, već fiziološka potreba. Nije ljubav robija, već samospoznaja. Žao mi je, ali put do muškog srca ne postoji. Nije tuđe srce Rim pa da svi putevi do njega vode. Srce je mišić a muškarac je, što bi moja prijateljica rekla ,,naivna potreba’’ koju valja dostojanstveno zadovoljiti.

http://www.cosmopolitan.rs/ljubav-i-seks/dating/18639-put-do-muskog-srca-postoji-li-i-gde-se-krije.html

Ivana i Ja Njegošu u brk!

petar_petrovic_njegos

Krenuh stazom teškijah vrleti,
S Aždajom bogove kušat’
Nijedan me opeć’ ne mogaše
Kad viđu napast od stotinu glavah!
Stade Aždaja stade svijah 99 glavah
od straha mi kosti zaigraše
nemah mača nemah krune
al’ imah srca junačkoga
oborih je i zube polomih.
Ko se s njome u koštac u’vati, tome glava na ramena ne sjedaše
Stisnutih se prsa još moga’ koprcati, a tankijem glasom naricati
Đe na nju crni svijete
Svoje čelo polagah
A svoju dušu posijah.
Kukah ja mnogija dana
kukah i dušu isplakah
sudbu svoju počeh proklinjat
na mene se crni oblah namrčio
zla me ljudska i nebeska raniše
strašna sila moje tijelo zbrisaše.
Sve divote nebeskije u košmar mi se pretočiše
Ne ištem ni daha dalje, do mača da mi muke skrati
i dušu mi moju krhku onom svijetu vrati.
Da sam grešnik bijaše mi sveto
Viđeh Boga viđeh plavetnilo
počeh slavit svod beskrajni
ko sam što sam ja zaboravih.
Nakaza sam za života bio, i nakaradnim se svijetom opkolio
Luča njegova rukovodilja mi posta, te mi ljuti katran s očiju sapra.
Počeh tada ja smrt svoju živjet
pogibija moja put je nebeski
Nit’ je iskra života mi draga
Nit’ je život vrijedan slavlja.
Strahovita me blagost po srcu milovaše
Neka padoh, neka zgriješih grdno
Viđeh svijeta što ne mogah zamisliti,
Viđeh neba za svakoga
I za bogatoga i za siromaha
Gotovo se smrznuh od tihoga maestrala što po svodu puše i k višnjemu me uspravlja.
Spoznah sebe kroz svijet nemili
Spoznah gospodara i njegove strune
Crkoše mi tajne i poroci
dočekah se na koljena junačka
i beskonačnost svoju opjevah.
Tupe mi poglede samilošću otrgnu
Okean mi muka za tren posta bara
Ljuta li me mora zgodno unezgodila
Pa do trona puzeći se uspeh, al’ do Boga put je golem.
Voda mi u tijelu presušila
sva strast za mnom isparila
nemah želja a ni snova
sve sam svoje sa sobom ponio.
Šta se bojis, hrli vojniče?
Lakše ti je sebe ukopat nego nebesa se dočepat!
Ne smijah ni riječ izustit
n’o se puštih ka’ riba niz vodu
Čudo me je k sebi uzelo
a ja slab ka’ da lijeka nemam.
Visoka me glad ka tebi Bože uspinjala
Hranitelju svega što po beskraju niče!

5 stvari koje ukazuju da vam je sadašnji veća greška od bivšeg

1. Ako svakoga dana, bar na minut, odletite u svoju prošlost kako biste je preispitale još jednom i eventualno pronašle autonomnog krivca za raspad vaše veze, znajte da vam je sadašnja emotivna igra nedovoljno zanimljiva. Čim imate toliko vremena da bistrite o onome što je prošlo, i čim vam glavu ne zauzimaju sadašnje muke ljubavne vi ste u problemu. Kako ste mislile napred da krenete kad se svakog dana vraćate nazad? Odustanite, sasvim je očigledno da vam vaša sadašnjost ne dozvoljava da raskrstite s prošlošću. Nađite novi klin, ovim sigurno nećete izbiti ništa osim dragoceno vreme.

2. Ukoliko i dan danas zaigrate na neke stare pesme tripujući setu i tugu znajte da to što vas muči nije niti seta niti tuga. Pa ima li išta srećnije od ludo zaljubljene žene? Dakle tužna i setna žena nije zaljubljena žena. Ne postoje nesrećne ljubavi, postoje samo potrošene prošlosti i isforsirana sadašnjost u koju verujete jer se vodite onom otrcanom: ’’ Ma ne volim ga, imam novog dečka!’’ . Morate shvatiti da je u tom slučaju novi dečko promašaj. Ne meri se jedna ljubav drugom ljubavlju. Ljubav se ne meri i ne poredi. Stoga, nađite novu ljubav jer vam je i ova ’’sadašnja’’ zasigurno vrlo slična onoj prošloj i već potrošenoj.

3. Ako vam je merilo sadašnje veze veza sa bivšim, i ukoliko sve u sadašnjem trenutku merite i poredite u odnosu na ono što je prošlo, znajte da ste sada nesrećnije nego što ste ikada bile. Da li biste volele da vas porede s bivšim devojkama, da vas ocenjuju i vrednuju u odnosu na njih? Ma dajte molim vas, ljubav ne poznaje merila i takva perfidna vaganja. Kada sadašnjeg partnera posmatrate okom svog bivšeg budite sigurne u to da vi niste niti zaljubljene niti srećne. U tom slučaju vaša sadašnjost ništa nije bolja od vaše prošlosti. Jer kako biste uživale u sadašnjosti prvo morate da se oslobodite vaše prošlosti.

4. Ukoliko vam se desi, s vremena na vreme, da se svom bivšem javite na ovaj ili onaj način gajeći iluziju o postraskidnom prijateljstvu lupite sebi šamar i osvestite svoj zbunjeni um. Pravilo nad svim pravilima glasi: ’’ Ne diraj lava dok spava!’’. Ne pravite od bivšeg kralja džungle, i ne kopajte po pećinama iz kojih niste sposobne kasnije da se izbavite. Ne sanjajte o tome kako ste wow jer imate novog dečka a sa bivšim se čujete, dobronamerno, s vremena na vreme. Bivši i sadašnji ne mogu u jednom te istom kontekstu da opstanu. Stoga, lagano se okrenite od sadašnjeg i nađite nekog novog koji će da vam izbije tu iluziju prošlosti iz glave.

5. Ako u svojoj novoj vezi pokušavate da oživite ono što ste imale u prošloj neka vam u startu bude jasno da je vaša sadašnja veza osuđena na nedvosmislen promašaj. Svaka nova emocija je nova i upravo u toj novini bi trebalo da leži njena čar. Svako forsiranje žala za prošlim i uzaludno pokušavanje da se oživi ono što je očigledno neuspelo je samo dobar znak da još uvek niste osetile novu emociju i da je krajnje vreme da shvatite da nešto ako se zove ’’sadašnjost’’ nije sadašnjost ukoliko se konstantno guši bespotrebnim sećanjima.

Dakle, sadašnji je pogrešan sve dok vam se bivši mota tuda negde, po glavi ili oko nogu.

http://www.cosmopolitan.rs/ljubav-i-seks/dating/18521-5-stvari-koje-ukazuju-da-vam-je-sadasnji-veca-greska-od-bivseg.html

Ljubav preko skajpa

love_on_skype_by_sheer_madness-d4tyy5r
Poezija piše o netaknutim ljubavima, o bujalim strastima, o neizmernim težnjama. Poezija piše pisma, peva serenade, moli za oproštaje i vapi za otelotvorenjem. Šta piše život? Šta piše 21. vek?
Nestale su adrese, nestala su pisma i svojeručna priznanja. Daljina više nije daljina. I ono što ti se čini dalekim ti možeš da približiš, da vidiš, da probaš i odstraniš. Nema više one ljubavi koja pomera planine i miri mora, nema više one strasti koja inspiriše i vozi svet. Sve je danas tako cyber. I ljubav, i seks, i mržnja i prijateljstvo. Radujemo se virtuelnom svetu više nego ljudima, više nego Njemu ili Njoj. A kad nam se ljubav desi jedino što umemo jeste da obaramo taj isti virtuelni svet sopstvenim klišeima o sreći i kvazi zadovoljstvu.
Zar se nismo uželele pesnika, poeta i slikara? Zar smo spale na digitalne reči, na virtuelne dodire i emocije? Kako mogu da ga volim ukoliko ne znam kojom rukom piše, kojim pismom ili bojom on mene voli? Kako da mu se veselim preko ekrana? Zar je ljubav tako prosta pa je spala na megabajte? Ubio je 21. vek čežnju i nedostajanje. Ljubav se modernizovala. Počela je da skajpuje, da opstaje putem ekrana i lošeg zvuka, da se gasi na whatsapp/u ili rađa na vajberu. Ljubavi ima ali mi se čini da je potrošena kao kategorija i ideal. Pesnici i pesnikinje su stvarali ideale o ljubavi, ne sluteći da će jednom doći jedan skajp koji će napisati milion potpuno drugačijih i prizemnijih ljubavnih priča i pesmica. Ja volim pesnike i poete, maštam o Hajneu, patim zbog Hesea, plačem s Rakićem, prkosim s Nerudom dok sa sopstvenom ljubavlju skajpujem. Izgleda da ni ja ne mogu da ne volim na moderne načine, ali zato mogu i moram da maštam o poetskoj ljubavi. Moram i da patim zbog poetske ljubavi, da plačem sa pesnicima i prkosim vremenu koje me tera da verujem u ljubav preko skajpa.
Kakva god da je, ljubav je.
Kažu da oplemenjuje.

http://www.cosmopolitan.rs/ljubav-i-seks/dating/18483-ljubav-preko-skajpa-zar-smo-spale-na-digitalne-reci-i-emocije.html

To sam ja

To sam ja ljubavi
vetru teška
kiši dosadna
moru slana

To sam ja ljubavi
sebi bliska
tebi daleka
njemu najdraža

To sam ja ljubavi
njima bezbrižna
nekome dovoljna
svima beskrajna

To sam ja ljubavi
uvek ljubljena
nikad nesrećna
i zauvek svoja

Stradanje

Šareni ti se pogled
veseli ti se osmeh
dok ja lebdim i stradam
plačem i smejem se

Vijori ti se telo
galame ti koraci
dok ja lebdim i stradam
plačem i smejem se

Treperi ti duša
ponestaje ti reči
dok ja tragam i lutam
lebdim i stradam

Odustaju ti misli
izdaje te žudnja
dok ja tragam i lutam
plačem i proklinjem